Становништво

У општини Лакташи данас живи око 40 хиљада становника, у просјеку 104 по квадаратном километру. Најбројнији су Срби, па Хрвати и Бошњаци, а присутни су и припадници других народа које је својевремено, са својих ширих подручја, овдје углавном досељавала Аустро - Угарска. Четвртину становништва чине млади до 20 година, а 60% становништва је радно способно.

Дешавања у претходним деценијама на овим просторима различито су утицала на поједине факторе развоја. То се посебно односи на укупан број становника на подручју општине Лакташи, који је повећан за око 35%. Прецизнији подаци о садашњем броју и структури становништва не постоје јер није вршен попис од 1991. године. На попису извршеном 1953. године општина Лакташи је, у тадашњим границама и насељима која су јој припадала, имала 8.239 становника. У данашњим границама, са насељима која су припадала другим општинама и срезовима, по истом попису, укупно је имала 25.516 становника. У овим границама општина функционише од 1955. године, када је основана.

Број становника Општине имао је период стагнације од 1961. до 1971. године и благи пораст забиљежен код пописа 1981. и 1991. године. Највећи раст броја становника настао је под утицајем ратних дешавања тако да 2006. године – по процјени, општина има 40.743 становника, што је за око 35% више него код последњег пописа из 1991. године (29.832 становника).

Густина насељености подручја општине је изнад просјека БиХ и Републике Српске, а повећана је са 77 становника/km²; у 1991. години на 104 становника/km² у 2005. години.

Национална структура становништва

Срби

Сложеност националне структуре становништва општине Лакташи резултат је историјских и политичких збивања у прошлости, миграционих кретања и прожимања различитих културних утицаја. Област коју обухвата данас општина Лакташи насељавало је до Аустро - Угарске окупације 1878. године углавном српско становништво. У саставу данашњег становништва општине, то становништво, представља старосједиоце поријеклом из Херцеговине и Црне Горе.

Поред већинског српског становништва општину Лакташи насељавају и припадници других народа, националних мањина, који су у различитим временским етапама досељавани на ово подручје.

Нијемци

Прво становништво које је досељено је било њемачко становништво које је насељено на подручје Александровца 1880. године и подручје Тополе 1879. године. На подручју села Маглајани, Крнете, Кобатовци, Маховљани и Александровац било је 130 њемачких домаћинстава са око 600 чланова. Њемачко становништво се одсељава 1944. године са повлачењем њемачке војске.

Италијани

Италијанско становништво досељено је 1883. године углавном из Тирола. Године 1939. долази до исељења дијела Италијана из села Маховљани и Ријечани, у којима су до тада живјели, осим неколико породица које су ту и данас.

Словенци

Када су западни дијелови Словеније (Бенешка Словенија) и Истра пали под италијанску власт, многе породице одлучују да се иселе. У периоду 1925-1927. године насељавају Трн, Јаблан, а највише их се одлучује за Слатину.

У Слатини било је око 40 кућа Словенаца са око 200 чланова, имали су своју цркву, жупни уред и културно-умјетничко друштво. Данас у Слатини живи свега неколико породица Словенаца.

Хрвати

Имања која 1939. године напуштају Италијани (Маховљани и Ријечани) откупљује "Сељачка слога" за Хрвате из околине Бугојна, Горњег Вакуфа, Прозора и Купреса. Дио хрватског становништва насељен је и у Трн, Буковицу и Јаблан.

Муслимани

Послије II свјетског рата на имања исељених колониста (Нијемаца) насељавају се у селу Маховљани Муслумани из Мркоњић Града. Данас има само неколико породица које су 2001. године по први пут добиле џамију.

Каравласи

Каравласи су ромско становништво које се овдје доселило из Каравлашке, дијела Румуније, највише у Слатину, Гламочане (Клашнице) и Шешковце. У Слатини данас живи мали број каравлашких породица у заселку Лички поток подно Црног Врха.

Пољаци и Украјинци

Пољаци и Украјинци досељени 1886. године су углавном из Галиције и Буковине и насељени су били у Бакинцима, Ријечанима, Алексићима, а највећа колонија је била у Гумјери, све до колективног одласка Пољака 1946. године.