Споменици
Бања Лакташи
Бања «Лакташи» је једна од најстаријих бања у БиХ. Љековитост њене воде позната је из доба Римљана. Такође, њена позитивна својства су се примјењивала у доба Аустроугарске, а о томе свједоче и писани документи који су лакташке природне изворе назвали "Хаилигеwассер"-Света водица. Савременији развој бање започет је 1930. године. Бања је идеално мјесто за припреме и карантине за све спортисте, миран одмор за пословне људе, семинаре, излете, забаву, рекреацију и одмор.
Бања Слатина
Бања Слатина је смјештена у истоименом излетничком и рехабилитационом центру на 216м н.в. Богати извори термоминералне воде су вјероватно један од разлога да је ово подручје насељено од давнина, што потврђују и архелошка налазишта у околини бање као и римски новчићи који су пронађени у слатинском врелу. Прва научна истраживања квалитета минералних вода бање «Салтине» је извршио проф. Лудwиг 1888. године. Поред бањске воде Слатину је природа обдарила извором питке воде "Кисељак" који је такође био познат за вријеме Римљана.
Археолошка налазишта
Археолошки локалитети на подручју општине Лакташи су недовољно или нису уопште истражени, а о већени локалитета нема довољно или нема уопште података. Од преко 30 локалитета и различитих објеката који се налазе под заштитом Републичког Завода за заштиту културних споменика навешћемо само неке туристички значајније објекте:
Локалитет Зидине, Јелића гај
Видљиви су остаци зграде и поплочаног пролаза према врелу, а нешто даље према првим обронцима Козаре, вршено је 1889. године и једно археолошко ископавање римских грађевина у околини Лакташа. Том приликом откривена је пространа зграда са свим елементима који карактеришу римску архитектуру, са специјалним системом загријавања (хипоцаустум). Утврђено је такође и постојање јавног купатила „терме“ које је било подигнуто у близини извора термалне воде који је и данас у употреби. На истом локалитету 2002. године, откривени су остаци терми које датирају од ИИ до ИВ вијека. О томе говоре налази подне опеке и хипокаустне цигле, уломци грнчарије, стакла и новца.
Локалитет Брдашце, Лакташи
Ово је најбогатије археолошко налазиште на подручју општине Лакташи, а налази се на узвишењу надомак самог објекта Бање у центру Лакташа. На овом локалитету, најстарији пронађени предмети припадају млађем палеолиту (означеном као културни период ауригнацеин). Из тог периода откривено је 11 кремених одбитака углавном алатки-резала. Становници Брдашца из тог периода били су припадници ловачке заједнице.
Такође, на овом локалитету, пронађени су и бројни предмети из каснобронзаног и почетка раножељезног доба, као што су бронзана наруквица, шиваћа игла и бронзани наочарски привјесак. Поред њх откривени су још и остаци изгорјелог дрвета, затим бројни примјери керамичких посуда, здјела и шоља различитог облика, димензија и намјене, фрагменти покретних пећи и осталих керамичких производа.
Локалитет Градина, Шушњари
Градина у Шушњарима је насеље које је формирано у неколико нивоа у доба од 1100-800 године п.н.е. На овом локалитету налази се остаци више култура и народа који су се на овом подручју смјењивали током вијекова. Насеље је смјештено на истакнутом брду над самим Врбасом. На овом праисторијском налазишту, наилази се и на остатке римске културе као и постојање касносредњовјековних зиданих утврда.
Сакрални објекти
Ови објекти мање или више представљају историјску, духовну и архитектонску вриједност, а у комбинацији са другим (природним и антропогеним) елементима чине посебну пејзажну цјелину. Општинско подручје Лакташа покрива Намјесништво Српске Православне Цркве са 13 цркава од којих највећу културно-историјску, а самим тим и туристичку вриједност има црква брвнара у Малом Блашку. Осим православних цркава на подручју општине Лакташи се налази и двије украјинске црква у Деветини, и Јаблану, римокатоличка црква у Јаблану, италијанска црква и џамија у Маховљанима, те самостан у Александровцу.
Од свих наведених објеката, с туристичког аспекта највриједнији су следећи објекти:
- Црква брвнара, Мало Блашко
- Црква успења богородице у Маглајанима
- Италијанска жупна црква св. Фрање Асишког у Маховљанима
- Украјинска црква у Деветини
- Храм Пресвете Богородице у Лакташима
Црква Брвнара, Мало Блашко
Црква брвнара у Малом Блашку посвећена је рођењу Пресвете Богородице. Црква је најзначајнији културно-историјски споменик на подручју општине Лакташи, па и шире. Не постоје тачни подаци о томе кад је црква саграђена, али се сматра да највјероватније потиче из периода око 1750. године. Постоји и предпоставка да је црква и старија али да је током Турско-Аустро-угарског рата између 1737-1739. године оштећена или изгорјела па потом обновљена педесетих или шездесетих година XВИИИ вијека. Такође, постоје и многе занимљиве легенде о настанку ове цркве. Црква брвнара у Малом Блашку спада међу најљепше и најзанимљивије споменике те врсте. Црква брвнара у Малом Блашку је споменик под заштитом државе.
Италијанска црква
Када се 1883. године неколико талијанских породица доселило у лакташко село Маховљани, за своје вјерске потребе саградили су цркву. Црква је споменик под заштитом државе. Посвећена је св. Фрањи Асишком. У окружењу цркве, која се налази на лијепом видиковцу, је велики црквени виноград, који поред црквених вјеродостојника обрађују и бројни волонтери из Италије.
Украјинска црква
Украјинска црква из 1936. године налази се у селу Деветина, у изврсном амбијенту старе храстове шуме. Посебан куриозитет чини девет камених монолитних стијена у дворишту цркве, непознатог поријекла и начина настанка, за које се вјерује да имају исцјељујуће дејство. Према легенди, Деветина је управо по њима и добила име (девет - нине).
Храм Покрова пресвете Богородице
Храм Покрова пресвете Богородице у центру Лакташа једна је од највећих православних цркава у Републици Српској. Грађен је у византијском стилу, са три куполе и торњем високим 40 метара. Управо у овој цркви, налази се један од највећих иконостаса у православним храмовима Српске православне цркве уопште.
Православна црква у Маглајанима
Посебно се издваја својим ентеријером, изузетне љепоте олтара и икона али и по свом црквеном лустеру. Највећи позлаћени лустер у овим крајевима, израђен у Русији, својом величином, љепотом и богатством детаља оставља без даха. Лустер је поклон госпође Славице Еклстон, супруге много познатијег Бернија Еклстона, која је поријеклом из Маглајана.








