Традиционална гастрономија

Од давнина позната као природно лијечилиште, општина Лакташи је била и остала мјесто гдје су људи радо долазили и поново се враћали. Становништво чине углавном Срби досељени са околних планинских крајева, највише Поткозарја. Долазећи у додир са правим Посавцима, примали су неке елементе равничарског живота, али су истовремено сачували многе старе обичаје и навике.
У плодним равницама лакташког Лијевча и шумовитим брежуљцима лакташке Жупе, још увијек су сачуване неке од тих старина и обичаја у исхрани, градитељству, занимањима и друге занимљивости.
Ако дођете у Лакташе, у наше познате љековите бање, на лијечење, одмор, рекреацију или неким другим поводом, немојте пропустити да пробате, посјетите или доживите неке од ових занимљивости које у човјеку изазивају посебне емоције и стварају незаборавне доживљаје...

Традиционална гастрономија

Прије само стотињак година, исхрана становништва на подручју општине Лакташи, битно се разликовала од данашње. Храна је била здравија и јела се у мањим количинама. Углавном се јело поврће, каше, јела од тијеста, те млијеко и млијечни производи. Месо се јело рјеђе, најчешће недјељом и празницима, нешто више зими, (суво месо) него љети. Трпеза је била најбогатија за вријеме Божића, Васкрса, слава и других празника.
Ево неких скоро заборављених јела која се на сеоским трпезама још увијек понегдје служе и која свакако треба пробати...

Пецива

Хљеб који се у народу још назива и кру’ или погача мијеси се од пшеничног брашна са квасом, мало соли и топле воде. Некад се мијесио у дугачком дрвеном кориту, наћвама. Обавезно је био округластог облика и пекао се у лименим шпоретима, фијакерима. Такав хљеб  јео се углавном празником. Свакодневно се јела кукуруза од кукурузног брашна, а од тог брашна и сира спремају се још и шапе. За Божић се спрема чесница. Мијеси се у зору и у њу се ставља једна кованица (у неким селима три) за срећу ономе ко је нађе. За славу се спрема славски колач или славница.

Јела од жита и тијеста

Јела од брашна и тијеста  најчеће  су се  користила у свакодневној исхрани.
Цицвара се припрема од кукурузног брашна које се додаје у претходно истопљени кајмак и куха 20 минута док се не створи једна густа маса.
Спрема је каша од пшеничног брашна. Припрема се постепеним додавањем брашна у посуду у коју је већ стављен кајмак и мало масти. Куха се око сат времена.
Омач се припрема тако што се коре тијеста суше као за питу, сијеку у траке и кувају као жганци. Најчешће се једе са млијеком и кајмаком.
Пура је густа каша која се припрема додавањем кукурузног брашна у кључалу воду која је претходно посољена. Каша се кува све док се смјеса не одвоји од посуде у којој се кува. Најчешће се служи са млијеком.
Ту су још и жганци, буњгур, резанци, скроб и сл. кашаста јела. Поред кашастих, припремају се и различита јела од тијеста припремљеног за хљеб које се одваја и пржи у врелом уљу. Најчешћа таква јела су колачићи, уштпци, бипуш  и сл. и обично се служе уз љути сир или кајмак.
Често припремана храна су и различите врсте пита.  
Гужвара је пита са сиром. Спрема се тако што се тијесто танко развуче оклагијом, мало осуши, и премаже смјесом од сира и кајмака. Прстима се згужва и ставља у тепсију да се пече.
Поред гужваре најчешће се још припремају сирница и љевуша, те пита са кромпиром, кромпируша.

Млијеко и млијечни производи

Млијеко и млијечни производи били су и остали једна од незамјенљивих намирница у свакодневној исхрани. Кравље млијеко или како се још у народу зове вареника, некада се чувало у посудама које су се звале карлице или дижве у помоћном објекту, мљечару. Најчешће кориштени производи од млијека су кајмак, разне врсте сирева и кисело млијеко.
Кајмак је један од најчешће кориштених млиjечних производа. Припрема се сакупљањем са куханог млијека, након чега се слаже у посебне посуде гдје се усољава.
Сирац је врста сира која се у овом крају често користи. Припрема се додавањем „сиришта“ (суви свињски желудац потопљен у воду), у прокухано млијеко, након чега се сир згрушњава и циједи, а сурутка одлијева.
Чимбур је јело од кајмака и јаја. Прави се тако што се јаја измијешају и у њих се дода кајмак, па се све заједно пржи у тави.

Месо

Од меса у овом крају најчећше се једе пилеће, свињско и говеђе месо. Свињско и говеђе месо некада се зими сушило на таванима кућа јер није било димњака, а данас се суши у посебним објектима, сушницама.
Чварци се праве од свињског меса топљењем масних дијелова.
Шваргла се такође припрема од свињског меса, кувњем дијелова меса од главе и џигерица. Након кувања, месо се циједи и слаже у плитку посуду гдје му се додаје со, бибер и бијели лук. Спремају се још и кобасице, крвавице, ладетина, а од сушеног меса највише се користи сланина.
Пилетина се најчешће пекла и јела само недјељом, а данас и чешће.
 Слике: Сланина, кобасице, пилетина..

Поврће и зеље

Од поврћа се највише припрема кромпир. Раније су се најчешће пекле полице (кромпир исјечен на полутке и уваљан у кукурузно брашно). Спрема се и чорба од кромпира са кокошијим месом, као и чорба од кромпира и младог купуса.
Од осталог поврћа најчешће се спремају жуте паприке печене на уљу или пуњене са ренданим кромпиром, кисели купус( кухан са сувим месом и сланином), пасуљ, махуне (зелене махуне), те парадајз и краставци.
За зимницу се спрема кисели купус углавном рибани и љуте паприке (фафарони).
Слике: полице кромпира, неко вариво...

Култна јела

На Бадњи дан се спремају посна јела: гњечени пасуљ, пита кромпируша и слатка пита, риба ( углавном слана риба) и пржени кромпир.
За Божић се спрема чесница, пеку се живад и печеница, уз цицвару, сир и кајмак.
За крсну славу још се спрема и славски колач или славница од пшеничног брашна са квасом.
Слике:гњечени пасуљ,божићн печеница, славски колач...

Посластице

Штрудла са пекмезом се често прави и данас. Припрема се од брашна, млијека, герме и уља. Надошло тијесто развуче се оклагијом и филује пекмезом од шљива након чега се ролује и пече у рерни.
Кнедле са шљивама припремају се од гушће смјесе брашна, јаја и пире кромпира, која се развуче оклагијом и филује шљивом. Затим се те добијене лоптице кувају у води све док не испливају на површину. Након тога уваљају се у презлу и прже на врелом уљу.
Спремају се још и крофне, патишпања, шапе, ошап те слатко од различитих врста воћа.

Пића

За разлику од данашњице, некада се пила само вода, расол, буза и туршија. Од алкохолних пића најчешће се пила ракија.
Буза се припрема тако што се у посуду стави  топла измрвљена кукуруза, додају се двије кашике бијелог брашна и затим се прелије водом.
Туршија је сок од дивљег воћа које се потапало у  воду и киселило.