Како казује археологија, постојање праисторијских људских заједница на простору општине Лакташи може се пратити још од неколико десетина хиљада година прије нове ере, па све до првих година нове ере, када су уз помоћ легија славног војсковође Германикуса власт успоставили Римљани и тиме ове крајеве увели у историјско доба. Римљани су на овом простору затекли припаднике панонских племена, вјероватно Осеријате, док су јужније од Лакташа били настањени Мезеји. Недуго послије освајања големих балканских и панонских пространстава, Римљани су створили двије нове провинције: Панонију (Паннониа) и Далмацију (Далматиа), а граница између њих била је управо у непосредној близини Лакташа, што потврђује и име локалитета Ад Финес (Ад Финес – на или близу границе) који научници смјештају у оближње село Маховљане. Међутим, римска власт ће од 4. вијека почети да слаби, да би стољеће касније завладали Источни Готи, под Теодорихом Великим и његовим насљедницима. Услиједиће краткотрајна доминација Лангобарда, а потом и пустошења Авара и Словена, који су надирали старом римском цестом Сирмијум – Сервицијум – Салона (Сремска Митровица – Градишка – Солин код Сплита).

Почетком 7. вијека Јужни Словени ће трајно населити већи дио Балканског полуострва, па и ове крајеве, с тим да се тешко може поуздано установити која су њихова племена настанила простор лакташке општине. Неколико вијекова касније, успостављена је власт хрватске средњовјековне државе, а скоро читав 12. вијек протећи ће у борби Византије и Угарске за превласт.

Од 13. вијека овај крај је познат као жупа Врбас, која ће ући у састав средњовјековне Босне тек на њеном врхунцу, за краља Твртка (1357-1391) а, потом, и почетком 15. вијека, за војводе Хрвоја Вукчића. Послије смрти поменутог војводе 1416. године, ова жупа је поново у саставу Угарске, све до доласка Турака 1528. године. Османлијска власт потрајаће три и по вијека, до Берлинског конгреса 1878. године, када су велике силе Босну и Херцеговину – још увијек формално турску покрајину – уступиле на управу Аустро-Угарској. То стање ''једна земља – два господара'' потрајало је до 1908. године, када је цар Фрањо Јосиф прогласио анексију (припајање) Босне и Херцеговине. Међутим, након свега 10 година, Хабзбуршка монархија се распала, а Босна и Херцеговина се нашла у границама југословенске краљевине. У тој држави је 1929. године установљено 9 бановина, а једна од њих била је Врбаска, са сједиштем у Бањој Луци.

Године 1941. успостављена је власт пронацистичке Независне Државе Хрватске, која је пропала након четири године, када је обновљена Југославија. Цијелу Крајину, па и лакташку  општину, задесио је 1969. године разоран земљотрес, који је нанио велике штете и увелико зауставио развој. Срећом, заслугом општинског руководства, 80-их година 20. вијека догађа се тзв. ''Лакташко привредно чудо'', праћено великим инвестиционим улагањима и наглим развојем приватног предузетништва. Илустрације ради, 1990. године у овој омаленој општини регистровано је већ око 400 приватних предузетника и мјешовитих предузећа. Међутим, услиједио је грађански рат 1992-1995. године, у коме се распала социјалистичка Југославија, а лакташка општина нашла се у саставу Републике Српске, односно Босне и Херцеговине.