Историја са укусом : Сир ТРАПИСТ који настаје у срцу Лијевча

Татјана Михајловић
24.09.2020

Лутајући Европом, нанио ме пут једном приликом у Мађарску. Земља гулаша, љуте паприке и ватрених жена које крију чардаш  у „лепим“ ногама... Нисам очекивала да ћу рећи и земља вина, и то вина које може да стане раме уз раме са било којим француским бургундцем или розеом.  Елем...зашто вам ово пишем?

Начин на који су нас дочекали домађини у винарији био је несвакидашњи. У подруму, међу бурадима која су чувала стогодишње капљице вина, стајали су столови са бијелим столњацима, и пладњевима пуним укусних залогаја. И то не било каквих! Ораси, грожђе и СИР! Да, добро сте прочитали – сир.

Кажу, тек уз ове намирнице вино покаже пуну арому и сво богатство боје, укуса и мириса. Били су у праву. Низала се дегустација шардонеа, розеа. Атмосфера је бивала све топлија, а  мени се по глави врзмала једна мисао. Сир је имао тако познат укус! Будио је сјећања на кућу, дом, дјетињство. И онда сам се сјетила. Невјероватно је подсјећао на наш „ТРАПИСТ“.  Онај  што на њему пише „Марија Звијезда“.



Кажу да је процес производње овог сира таква тајна, да читав процес настајања не познаје нико.

Тајновитост у начину израде сира је чувана тако што је у његовој изради учествовало десетак специјализованих стручњака. Поједини производни захват радио је само један сирар. Сваки сирар знао је до перфекције само свој дио посла, док је посао осталих за њега била тајна. Сир су паковали и отпремали жељезницом наручиоцима по цијелој Аустро-угарској монархији, али и ван њених граница. Били су такође и службени опскрбљивачи сиром, краљевског двора у Београду.

Стручњаци кажу да трапист сир “Марија Звијезда” припада групи полутврдих сирева за резање, облика ниског колута са глатком и сухом кором.  Kонзистенција му је мека, њежна, еластична и пластична. Боја тијеста му је жућкаста, пререз гладак и сјајан без или са мало окашаца величине зрна лећа. Мирис му је чист, специфичан по млијеку, а окус слаткаст и умјерено слан. Због тајновитости израде, не постоји опис производње изворног бањалучког Траписта, тако да се она може само нагађати.

Тајна је како настаје, али зато није тајна гдје настаје.

Почетке производње сира у трапистичком самостану Марији Звијезди налазимо још 1872. године, у малој сирани коју је саградио опат Франц, а који свој сир назива швицарским. Но, рад ове сиране није дуго трајао због болести стоке која је проузроковала недостатак млијека. Производња "правог" сира траписта започела је поновно 1882. године, када је у бањалучки самостан стигао опат Игнације из француског самостана "Порт-ду-Салут".



У почетку је сир прављен само за потребе самостанске заједнице, а касније су га правили и за тржиште Аустрије и Угарске, али и цијеле Европе. Био је веома тражен и одликован је бројним признањима на европским сајмовима. Назив и поријекло сира Порт-ду-Салут, из француског самостана, су 1876. године заштићени (Вéритабле фромаге де ла Траппе ду Порт-ду-Салут) и није се смио нигдје производити осим у матичном самостану. Израда овог сира, под другим називима, проширила се по осталим трапистичким самостанима у Француској и по осталим земљама, те је тако доспјела и до Босне, односно Бањалуке. Сиреви су називани по мјестима, или по називима самостана, нпр. Трапписте де Белвал, Трапписте де Тамиé, Цитеауx, итд. Тако је и првобитни назив бањалучког сира био трапист Мариа Стерн, а послије трапист Марија Звијезда.

Након другог свјетског рата и под новом комунистичком влашћу дошло је до одузимања скоро свих посједа траписта и уништавање свега, што су траписти створили. Име Трапист се неовлаштено користило од стране разних мљекара. Међутим, саму тајну овога сира нитко није успио добити.

Данас име овог сира чува Земљорадничка задруга Ливач, која је успјела заштити назив и лого сира Трапист код Института за интелектуално власништво БиХ 2009. године.

Но, да се вратим почетку приче...

Вино, грожђе, ораси и ТРАПИСТ -  јесу ли вам дали идеју да себи наспете једну чашу грашевине? И док читате ове редове доживите сву љепоту наших лакташких предјела, винограда, драгих људи?

Покушајте затворити очи, и замислити  благи укус ТРАПИСТА на језику, и опорост вина које зри годинама.

Ако сте могли замислити, онда то може постати и реалност. Ваше је само да дођете.

Чекају вас Александровац и Лакташи.