Историјат бање Слатина


Иако народна етимологија каже да име Слатина потиче од рудокопа у коме се вадило злато и да се мјесто првобитно звало Златина, вјероватније је да је насеље добило име по термалном извору. То потврђује и Вук Караџић, који каже: ''Слатина је мјесто гдје извире или пишти вода слана или накисела, те долази стока, и по томе се села зову тако''. Уосталом, ту тезу поткрепљују и идентични топоними у Србији, Бугарској, Словенији, Хрватској, Румунији, Македонији, Словачкој...

Колико је познато, искоришћавање бање у Слатини почело је првих деценија 19. вијека, али доста стихијски и неорганизовано. Пред крај турске владавине бању је искрчио, оградио и присвојио Мехмед Чарџић из Бање Луке. Поменути Чарџић ће, касније, крајем 19. вијека, на мјесту данашње рецепције Института ''Др Мирослав Зотовић'', отворити и прву трговину у Слатини. Чарџићеви ће, уз поменуту трговину, понудити и прве смјештајне капацитете – тзв. ''Турски павиљон'', који је располагао са 16 соба.

Нове, аустроугарске власти су одмах по доласку отпочеле озбиљно радити на уређењу бање. Тако се, на приједлог среског љекара, др Јаношевског, поријеклом Чеха, већ 1880. године кренуло са изградњом бистрог и блатног базена са термалном водом, те уређењем врела. Поменути објекти завршени су 1889. године, а тачно двије деценије касније отпочела је и изградња тзв. Народног купатила (Волксбада), са два базена и посебним улазима и свлачионицама за мушкарце и жене. Дрвена конструкција објекта испуњена опеком и кровом на двије воде налазила се на мјесту данашњег ресторана ''Парк''. Године 1895. изграђена је и цеста која је, идуђи од пута Клашнице – Прњавор, пролазила поред бање и преко Крчмарица везивала Слатину са Бањом Луком. У међувремену, подижу се и два тзв. ''чиновничка'' објекта, а 1897. године сазидан је и ''државни'' хотел са 9 соба и 30 кревета, кафаном, рестораном и ледаром. Тиме је бања Слатина у сутон 19. вијека имала солидне капацитете и постала познато љечилиште у које су све чешће залазили гости из околине, али и цијелог Царства, па и других дијелова Европе. У доба југословенске краљевине, створене по окончању Првог свјетског рата, у Слатини у први план избијају предузимљиви Срби, који су се још за претходне државе ту доселили и отворили своје дућане. Међу њима посебно се истичу Лука Курузовић и Ђорђо Авдаловић, који граде приватне хотеле са трговинама, кафанама и павиљонима. Ускоро им се придружују Триво Марић, бањолучки пекар Младен Ђурчија, те Франц Принц, који 1932. године откупљује Чарџићеве објекте и отвара властити хотел на спрат, са павиљонима иза објекта.

Успостављањем Врбаске бановине 1929. године отпочела је нова ера у развоју слатинске бање. Банска управа је, наиме, покренула и финансирала планско и систематско уређење бање, па су за свега неколико година изграђена четири нова павиљона са 90 лежаја, тако да је 1932. године Слатина у бановинском и приватном смјештају нудила око 130 соба са око 250 постеља. Године 1933. из Бање Луке је доведен и упослен познати цвјећар Јуре Прањић, који се са својим радницима бринуо за засаде зеленила и цвијећа у парку, који са извором у средишту постаје окосница градње и развоја цијеле бање. Дуж пута ка Бањој Луци изграђено је неколико километара водовода, са 6 јавних чесми у самом насељу. Тих година Слатина добија и пошту, телеграф, телефон, електричну централу, а улице је обасјала и јавна расвјета: до поноћи електричне сијалице, а од поноћи – фењери.

Након Другог свјетског рата, бања Слатина улази у састав бањолучког Завода за физикалну терапију и рехабилитацију ''Др Мирослав Зотовић“. У овом периоду, осјетнији развој бање наступа осамдесетих година изградњом ресторана „Парк“ и хотела „Слатина“, када долази до нових значајних улагања, понајвише у инфраструктуру. У међувремену, и само мјесто добија на цијени, па од 70-их година 20. вијека у Слатини ничу и читава викенд насеља. Крајем 20. вијека изграђен је објекат Клинике за спортску трауматологију, који се данас користи као гарни хотел.


ДАРИВАЊЕ ИЗВОРА

Још од предхришћанских времена вјеровало се да човјек може оздравити тако што своју болест пренесе на друге преко предмета којима се служио. Зато је у Слатини дуго био жив обичај да се послије купања у бањи вода дарује новчићима и да се на околном дрвећу остављају дијелови одјеће.


ПРВЕ АНАЛИЗЕ ВОДЕ

Заслугом професора Лудвига, недуго по доласку аустроугарске власти извршене су прве научне анализе слатинске воде и установљено је да је ријеч о ''изворима земно-алкалне и сулфатичне воде, температуре до 40,7ºЦ и о изворима киселе сулфатичне горке воде температуре од 11 до 22ºЦ . Вода се може употребљавати за пиће и купање и то за лијечење свих хроничних реуматизама, неуралгија, обољења јетре, бубрега...''


САВЈЕТИ ИЗ БЕЧА

Из аустроугарског периода је и анегдота о два богата Бањолучанина, који су отишли у Беч и од тамошњег љекара тражили да им препоручи бању за лијечење и одмор. Не знајући одакле му долазе пацијенти, љекар им је казао да далеко, у Босни, код вароши Бање Луке, постоји једна веома добра и љековита бања под именом Слатина и да би било добро да се тамо упуте. Да у овој анегдоти има немало истине потврђује и чињеница да су у то вријеме у слатинску бању из Аустрије долазили многи угледни гости, па чак и грофови и барони.


ВАЗДА ПО НАРУЏБИ

За почетак нове туристичке сезоне, на Ђурђевдан 1922. године, познати бањолучки аутопревозници ''Браћа Дивјак'' организовали су превоз гостију између града и Слатине луксузним аутом на коме је писало ''вазда по наруџби''.


БАН У СЛАТИНИ

Како свједочи његов син, проф. др Петар Милосављевић, бан Милосављевић је слободно вријеме и празнике често и радо проводио у Слатини. Тадашњи управник бање, Чех Јозеф Бателка, који је запамћен као велики љубитељ цвијећа, својски се трудио да старјешини Врбаске бановине и његовој породици буде добар домаћин, а посебно се старао да приреди каде са љековитим блатом којим је бан видао поткољенице вишеструко поломљене приликом једног удеса на Солунском фронту. То слатинско блато дјеловало је веома благотворно на банове ноге, па су га га оне, без помоћи штапа, служиле све до краја живота.


КИСЕЉАК

У доба Бановине, народ из града окупљао се на Кисељаку, код четири извора термоминаралне воде, који се налазе у долини потока Слатине, око пола километра од бање. Иначе, тај Кисељак, на коме је узимано љековито блато и ношено у блатне базене, уређен је заслугом др Славка Пиштељића.

Један од најсвјетлијих тренутака у историјском развоју Бање био је период Врбаске бановине. Тада почиње планско и организовано уређење Бање, уређују се извори и граде објекти. Године 1938. објављен је и туристички водич „Слатина Илиџа“, а тих година број туриста у Слатини кретао се између 6000 и 7000 годишње.