О Лакташима


Подаци о насељености овог подручја датирају још из старијег каменог доба, чији почеци сежу од око 150.000 година п.н.е. Археолошка налазишта из тог времена су смјештена по ниским брежуљцима поред ријека.Такво једно насеље је Брдашце смјештено на данашњен Бањском брду у центру Лакташа. Пронађени су археолошки остаци и из млађег каменог доба, бакарног, бронзаног и жељезног доба, којег одликује организовање већих етно-културних племенских заједница.


Римљани су ове крајеве ставили под своју власт 9. године наше ере. Данашња област Лакташа налазила се на самој граници двије провинције: Далмације и Паноније. Домаће илирско становништво живјело је у утврђеним градинама (“Градина” у Шушњарима). По заузимању ових крајева Римљани подижу војне логоре и граде објекте од привредног значаја

 

У доба средњег вијека лакташки крај проживљава тада тешку и неизвјесну судбину. Смјењује се владавина Источних Гота, Авара и Словена, а почетком 12. вијека овај простор постаје дио краљевине Угарске.


Почетком 16. вијека овај простор освајају Турци и њиме владају 350 година, што је довело до великих помјерања становништва. За Турску је ово подручје веома значајно као гранични дио према Аустрији, па због тога Турци врше насилно пресељавање српског становништва из планинских дијелова источне Херцеговине, Црне Горе и Лике на простор Лијевче поља и Поткозарја.


Од 1878. године Босна и Херцеговина улази у састав Аустро-Угарске монархије. Да би разбили хомогени српски простор послије 1883. године на простор Лијевче поља и Поткозарја насељавају се Италијани, Нијемци, Украјинци и Пољаци. Њемачко и италијанско становништво примјеном савремених агротехничких мјера врло брзо подиже привредну развијеност на виши ниво тако да овај простор постаје најразвијенији дио Босне и Хецеговине. Један од тада најјачих трговачко-занатских центара је био данашњи Александровац, који је 1889. године добио пошту, а ту је био лоциран и погон за производњу чувеног сира из самостана Траписти.


Распадом Аустро-Угарске монархије  1918. године и уласком у састав Краљевине СХС, односно касније Краљевине Југославије, током и послије другог  свјетског рата подручје општине је било у изузетно тешком положају. Имајући у виду ниво привредног развоја на просторима бивше СФРЈ ова општина је спадалу у ред неразвијених и заузимала на ранг листи развијености 87. мјесто између 109 општина у БиХ. Друга половина осамдесетих година је почетак стварања такозваног “Лакташког привредног чуда”. Ова општина скреће на себе пажњу великим инвестиционим улагањима чиме широм отварају врата приватном предузетништву. Тај тренд је задржан и до данас.

Осим повољног гео-стратешког положаја, Лакташи се могу похвалити и огромним природним богатсвом. Блага и угодна клима, плодно земљиште, шуме, богата хидрографска мрежа, само су неки од разлога због којих су Лакташи били насељени још у праисторији. Међутим, оно по чему су Лакташи постали надалеко познати јесу термо-минерални извори. Од укупно девет бања у Републици Српској, у Лакташима се налазе чак двије а то су Бања Лакташи и Бања Слатина, од давнина познате по чудотворним изљечењима и благотворним дејствима на људски организам.